Припрема за час 

Наставни предмет: Историја

Наставна тема: Србија у Првом светском рату

Наставна јединица:  Србија у Првом светском рату - 1914-1916.

Тип часа: Утврђивање наставног градива

Облик рада: Фронтални и групни облик рада

Наставне методе: Метода разговора. метода рада на тексту, демонстративна метода , метода усменог излагања,

Наставна средства: Рачунар, пројектор, уџбеник, историјска карта

Корелација: Географија, српски језик и књижевност

Образовни стандарди: нема усвојених образовних стандарда за средње школе.

 

Циљеви часа:

-          Утврђивање наставних јединица које се баве периодом од почетка рата до преласка на острво Крф

-          Утврђивање градива о стању на балканском фронту 1914. и 1915. године.

-          Правилно разумевање међународних околности које су довеле до повлачења преко Албаније

-          Упознавање са начинима коришћења историјских извора

-          Правилно коришћење и тумачење грађе доступне на порталу Велики рат.

-          Правилно тумачење информација са историјско-географске карте

-           

Образовно-васпитни задаци. Ученици би тебало да:

-          стекну и прошире своја знања о националној историји, да разумеју улогу и значај историјског тренутка,као и истакнутих личности.

-          да схвате да национална историја представља саставни део европских и светских историјских кретања.

-          развијају способност изражавања и образлагања сопствених ставова

-          да буду оспособљени за проналажење, прикупљање, тумачење, коришћење и селекцију различитих историјских информација, без обзира у ком су облику те информације представљене.

-          Анализом, разговором и упоређивањем  различитих историјских извора ученици ће доћи до сазнања о могућностима њихове употребе односно злоупотребе

                              

 

Ток часа

 

Уводни део часа (10 минута)

 

            Уводни део часа искористити за упознавање ученика са предстојећим планом рада на часу. Циљ часа је да они поређењем, анализом и тумачењем историјских извора доступних на порталу Велики рат дођу до закључака који се тичу усвојеног градива и понуђене историјске изворе правилно сместе у одређени контекст. Ови циљеви се остварују на следећи начин. Ученици ће бити подељени у групе од којих ће се свака бавити одређеном врстом историјског извора. Нпр:

  1. Група добија два новинска текста који говоре о истом догађају.
  2. Група добија одломке различитих дневника
  3. Група добија једну од песама које су посвећене ''српској Голготи '' коју ће анализирати
  4. Група добија могућност да одабере фотографије са портала преко којих ће објаснити хронологију дешавања 1914.
  5. Група добија могућност да одабере фотографије са портала преко којих ће објаснити хронологију дешавања 1915. и 1916. године  
  6. Група добија пропагандни материјал који ће упоредити и анализирати

 

Предлози извора који могу бити коришћени:

 

  1. Група - http://velikirat.nb.rs/items/show/3987 - http://velikirat.nb.rs/items/show/6052 или - http://velikirat.nb.rs/items/show/6061 , http://velikirat.nb.rs/items/show/3681 , - бројни су примери-

Поредити извештаје Сарајевског листа и новина које излазе на територији Краљевине Србије како би се догађаји сагледали из два различита угла, повезати текстове са усвојеним градивом.

  1. Група бира дневник са портала и чита одломак који је нањих оставио најјачи утисак. Сваки од чланова групе предлаже један одломак, група бира најупечатљивији који ће представити одељењу и образложити свој избор.
  2. Група бира песму , анализира је и објашњава разреду који су мотиви доминантни, какве су поруке и утисци.
  3. и 5. група бирају фотографије, сређују их хронолошким редом и објашњавају, уз помоћ историјско-географске карте. Предложити ученицима део препоручена грађа по темама Прва година рата , Повлачење српске војске

 

            6.  група пореди и анализира пропагандни материјал обе стране и коментарише га, на тај начин проверавају претходно усвојено знање. Предложити ученицима део препоручена грађа по темама Ратна пропаганда- Антанта , Ратна пропаганда- Централне силе

Подразумева се да ученици имају потребну опрему за обављање оваквог задатка. У супротном наставник би требало да обезбеди материјал потребан за овакав начин рада. Ученицима наставник објашњава која су њихова задужења и шта се од њих очекује. Групе су уједначених знања и способности, састављене од једнаког броја ђака. Од група се очекује да :

  1. Пореде новинске текстове, оцене начин преношења вести, утврде разлике и сличности и објасне узроке евентуалних разлика.
  2. Анализирају делове дневника, као веома важних извора , увршћују део у прави временски оквир и контекст. Кратко истраживање о аутору.
  3. Анализирају песме посвећене Првом светском рату и покушати да их сврстају у прави контекст.
  4. Фотографије рата требало би да буду слике рата, али би претходно ученици говорили о дешавањима која им претходе или следе. Хронолошки преглед ратних дејстава.
  5. Пореде и анализирају пропагандни материјал обе зараћене стране. Стављање у прави контекст је од изузетног значаја.

             

 Главни део часа (20 минута)

 

            Групе обављају задатке које су добиле од наставника. Улога наставника је у овом делу да предложи грађу која се може користити, да одговори на питања ученика, која су везана за историјске изворе. Могућа питања које ученици могу поставити приликом истраживања односиће се на цензурисане делове текста, ауторе фотографија, летке и слично. Наставник у току рада на примерима одговара на питања. На крају задатка ученици ће имати прилику да покажу до каквих су закључака дошли.

      

              

            III Завршни део (15 минута)

 

            У завршном делу часа представници група износе закључке до којих су дошли.

Групе које су проучавале фотографије имају задатак да  хронолошки поређају одабране фотографије и повежу их са догађајима. Овај део искористити за проверу знања ученика о претходно усвојеном знању. 

Група која је поредила новинске извештаје у свом закључку говори о догађајима који су пренети у новинама и ономе шта су научили на претходним часовима. Пореде извештаје листова, покушавају да одговоре на питања о објективности, пристрасности, нелогичностима, датирању новина, осталим сегментима анализе који су им привукли пажњу. Одговарају на питања представника других група, и наставника о претходно усвојеном знању и новим сазнањима из извора.

Група која је изабрала један дневник, чита одабрани део, износи разлоге одабира, информације које су прикупили из дневника и повезивање са претходно усвојеним знањем. Пресудно питање које наставник поставља је колико је дневник важан и поуздан извор за проучавање прошлости? Ученицима после давања одговора скренути пажњу на велику пажњу која се мора посветити проучавању мемоарске грађе у истраживању историје. Упозорити их на користи оваквих извора, али и замке које субјективни погледи на прошлост носе.

Представник групе, која је анализирала песму, чита песму и анализира је са становишта проучавања прошлости. Објашњава који је догађај изазвао такву песму, ко је аутор, да ли је аутор био учесник рата или не, и друга питања која су вжна за ову тему. Да ли се овакви извори могу користити у проучавању прошлости и у којој мери.

Група која је анализирала пропаганду земаља у сукобу објашњава какве су све пропагандне материјале имали прилику да виде. Да ли је материјал могуће груписати? Да ли је пропаганда користан историјски извор и да ли је могуће да унесе забуну код истраживача?

После разговора са ученицима и међусобне дискусије између група, ученике наградити оценама, подједнако вреднујући историјско знање и вештине рада и схватања рада са изворима.      

            Исходи часа: Ученици ће :

 

 

Додатна литература:

Погледати и у Део за учење – за наставнике – препоручена грађа по темама