Наставни предмет: Историја
Наставне теме: Србија у Првом светском рату
Наставна јединица: 1915. ратна година, повлачење преко Албаније
Тип часа: Обрада наставног градива
Облик рада: Фронтални облик рада
Наставне методе: Демонстративна метода, метода рада на тексту, метода усменог излагања, метода разговора.
Наставна средства: Рачунар, пројектор, уџбеник, историјска карта, табла.
Корелација: Географија, Српски језик и књижевност.
Образовни стандарди: нема усвојених образовних стандарда за средње школе.
Циљеви часа:
- Усвајање кључних појмова везаних за наставну тему, односно кључних личности, догађаја и битака
- Правилно схватање о ситуацији у Краљевини Србији крајем 1914. и током 1915. године
- Правилно разумевање међународних околности које су довеле до повлачења преко Албаније
- Правилно коришћење и тумачење грађе доступне на порталу Велики рат.
- Правилно тумачење информација са историјско-географске карте
Образовно-васпитни задаци. Ученици би тебало да:
- стекну и прошире своја знања о националној историји, да разумеју улогу и значај историјског тренутка,као и истакнутих личности.
- да схвате да национална историја представља саставни део европских и светских историјских кретања.
- да буду оспособљени за проналажење, прикупљање, тумачење коришћење и селекцију различитих историјских информација, без обзира у ком су облику те информације представљене.
Ток часа
Уводни део часа (10 минута)
У уводном делу проверити да ли су ученици упознати са европским приликама током 1914. у контексту почетка Првог светског рата. Паралелно са тим стећи увид о усвојеним знањима везаним за прилике на Балканском полуострву током прве ратне године, као и о положају Србије. Подразумевало би се да су ученици упознати са узроком и поводом избијања Великог рата, понашањем Србије током јулске кризе, аустроугарском ултуматуму, као и о првим ратним сукобима између Србије и Аустро-Угарске монархије. На ширем плану ђаци би требало већ да усвоје информације о зараћеним странама (војним савезима), као и о постојању два главна фронта на европском континенту.
Питања:
Главни део часа (30 минута)
Главни део часа посвећен је подробнијем опису дешавања у Србији 1915. године. Прочитати текст Наредбе број 8676, како би се лакше утврдили догађаји из 1914. године. http://velikirat.nb.rs/items/show/761 . Проблеми су се 1915. године огледали у лошој економској ситуацији, недостатку санитетског материјала и различитим проблемима са наоружањем и муницијом. Додатно су прилике у Србији биле закомпликоване појавом епидемије тифуса. Последице ове болести осећале су се у војсци, међу цивилним становништвом и нарочито у болницама у смислу недостатака лекова. Тифус је односио многе животе и избацивао војнике из строја. Скренути пажњу ученицима да је било неопходно одржати висок морал народу и војсци па су и извештаји о епидемији тифуса пегавца били ретко саопштавани, иако је то било очигледно. http://velikirat.nb.rs/items/show/491 , http://velikirat.nb.rs/items/show/264 Пример за број жртава погледати у http://velikirat.nb.rs/items/show/1305 на страни 3.
Када је реч о политичким приликама 1915. година важна је јер су се у то време још увек водили преговори око приступања појединих балканских држава зараћеним војним савезима. Исходи ових преговора имаће далекосежне последице када је реч о позицији Србије. Током 1915. Италија се тајним уговором (Лондонски уговор) обавезала да ће рат наставити на страни Антанте. http://velikirat.nb.rs/items/show/6052 Са друге стране у октобру 1915. Бугарска је коначно заратила на страни Централних сила. http://velikirat.nb.rs/items/show/6060 , http://velikirat.nb.rs/items/show/3678 , http://velikirat.nb.rs/items/show/6192 ,. Ученицима напоменути и уговор који је Краљевина Србија имала са Грчком. http://velikirat.nb.rs/items/show/3677 Дагађаји из октобра 1915. године изазвали су безизлазну ситуацију за Краљевину Србију, јер је тако добила још једног противника на својој источној граници. Уласком у рат против Србије, Бугарска је имала за циљ да пресече територију Србије и тако онемогући повлачење њене војске ка југу (крајњи циљ је био Солун). Карикатура ''Херојство Србије'' показује ситуацију из 1915. године. http://velikirat.nb.rs/items/show/6203
Напад, који је почео 5. Октобра 1915. године, предводио је немачки генерал Август фон Макензен http://velikirat.nb.rs/items/show/6252 , који је на овом фронту заменио Оскара Поћорека. Ученицима говорити о нападу који је ишао преко Саве, Дунава и српско –бугарске границе. У таквој ситуацији донета је одлука о повлачењу, ка југу.
У одступању српске војске ка југу велики подвиг учинили с браноци Београда, који је био нападнут преко Саве и Дунава. Јединице које су штитиле град имале су задатак да успоравају аустро-угарско напредовање, како би се што већи број српских војника повукао ка југу. У тим данима одбране престонице, остао је упамћен легендарни говор мајора Драгутина Гавриловића.( http://velikirat.nb.rs/items/show/6251)
Бивајући пресечена са истока, од стране бугарске војске, српска војска је морала да измени план повлачења и уместо кроз Македонију, повлачила се преко Косова http://velikirat.nb.rs/items/show/514 , кроз Црну Гору и Албанију У одбрани српске одступнице истакла се црногорска војска под командом сердара Јанка Вукотића. http://velikirat.nb.rs/items/show/5086 Ова битка одиграла се у близини Мојковца 6. и 7. јануара 1915. Битка је успешно окончана и велики део српске војске наставио је кретање према јадранској обали. Обзиром да су непријатељске трупе наставиле са огромним притиском, и после ове сјајне битке црногорске војске, Црна Гора се суочила са претњом напада из два правца , па је донета одлука о полагању оружја, а краљ Никола напустио је земљу. http://velikirat.nb.rs/items/show/3374
Главни правац повлачења српске војске ишао кроз Албанију. Циљ овог правца такође је била јадранска обала. Доношењем одлуке о повлачењу, Србија је заправо одбијала да капитулира и тако је све своје институције, двор, владу, војску,.... преместила у Грчку. Како се повлачење одвијало у неподношљивим условима, на ниским темепратурама, уз надљудске напоре, овај догађај у српској историји познат је као „Голгота Србије“. Примери:
http://velikirat.nb.rs/items/show/5160 , http://velikirat.nb.rs/items/show/6219, Овде је корисно скренути пажњу на држање Есад-паше Топтанија http://velikirat.nb.rs/items/show/6202 у односу на повлачење српске војске.
Овај чин српске историје завршен је доласком српске војске и представника државе на Крф, где је на хиљаде српских војника нашло уточиште. http://velikirat.nb.rs/items/show/653 , http://velikirat.nb.rs/items/show/277 , http://velikirat.nb.rs/items/show/273 , http://velikirat.nb.rs/items/show/275
Велики број људи, промрзлих и болесних који су умрли од последеица преласка албанских планина, сахрањен је на острву Крф http://velikirat.nb.rs/items/show/276 , http://velikirat.nb.rs/items/show/5140 , http://velikirat.nb.rs/items/show/5141 , или су њихова тела положена на дно Јонског мора http://velikirat.nb.rs/items/show/391 , http://velikirat.nb.rs/items/show/392 , http://velikirat.nb.rs/items/show/393 . У знак сећања на легендарни прелазак српске војске преко албанских планина, установљено је одликовање „Албанска споменица“. http://velikirat.nb.rs/items/show/5116 , http://velikirat.nb.rs/items/show/5139
Ученицима треба појаснити значај повлачења у смислу важности те државне одлуке, као и у смислу жртава које је народ поднео током тог подвига. Корисно је испричати ученицима о судбини Мирослављевог јеванђеља. Приказати трагичне судбине болесног краља Петра I Карађорђевића http://velikirat.nb.rs/items/show/535 , http://velikirat.nb.rs/items/show/505 , као и начелника генералштаба војводе Радомира Путника http://velikirat.nb.rs/items/show/481 , комедиографа Бранислава Нушића...
Напоменути утицај ове Голготе на уметнике и њихово стваралаштво. Бранислав Нушић стр. 7 http://velikirat.nb.rs/items/show/109 , Бранко Лазаревић, стр 21 ,Милутин Бојић, http://velikirat.nb.rs/items/show/4565 , Јован Дучић http://velikirat.nb.rs/items/show/856 стр. 42-45 http://velikirat.nb.rs/items/show/109 .
III Завршни део (5 минута)
У завршном делу часа још једном нагласити главне делове наставне јединице, проверити у којој мери су ученици усвојили градиво, појаснити евентуалне нејасноће. Упознати ученике са начином претраживања портала преко препоручене грађе по темама и предложити додатну литературу.
Исходи часа: Ученици ће :
Додатна литература:
http://velikirat.nb.rs/items/show/386
http://velikirat.nb.rs/items/show/388
http://velikirat.nb.rs/items/show/387
http://velikirat.nb.rs/items/show/389
http://velikirat.nb.rs/items/show/402
http://velikirat.nb.rs/items/show/217
http://velikirat.nb.rs/items/show/4457
Погледати и у Део за учење – за наставнике – препоручена грађа по темама-